FOTOGRAFIJA 51

En Zigler

21 apr FOTOGRAFIJA 51

Premijera: 17. maj 2017.
Scena „Kult”, Sezona 2016/17.

Prevod: MILENA TROBOZIĆ GARFILD
Stručni konsultant: MARGARETA LAKUŠIĆ, master biolog

Rediteljka: TARA MANIĆ
Dramaturg: DEJAN PRĆIĆ
Scenografkinja: UNA JANKOV
Kostimografi: MILICA RADOVANOVIĆ & KATARINA STEPANOVIĆ
Dizajner zvuka: ILIJA ĐORĐEVIĆ
Dizajner svetla: SLOBODAN CVETKOVIĆ
Lektorka: DIJANA MAROJEVIĆ
Producenti: IVANA VRANEŠ & DIMITRIJE RADENOVIĆ
Realizator zvuka: MARKO VELJKOVIĆ

LICA
dr Rozalin Frenklin: NATAŠA TAPUŠKOVIĆ
dr Moris Vilkins: BRANISLAV ZEREMSKI
Rej Gosling: MATIJA ŽIVKOVIĆ
dr Don Kaspar: JOAKIM TASIĆ
dr Džejms Votson: IVAN MARKOVIĆ
dr Frensis Krik: ŽELJKO MAKSIMOVIĆ

U današnje vreme, uslovljeno trenutnim produkcionim uslovima našeg pozorišta – veliki je ekskluzivitet i privilegija dobiti autorska prava i prevod aktuelnog, kvalitetnog, savremenog teksta. Američki komad „Fotografija 51“, autorke En Zigler, imao je svoju praizvedbu u Londonu, 2015. godine, a tom prilikom, ulogu dr Rozalin Frenklin ostvarila je čuvena australijska glumica Nikol Kidman. Samo dve godine kasnije, Beograd dobija svoju priliku za praizvedbu ovog teksta, a ekipu britanskih naučnika i ekscentričnih Nobelovaca –  predvodi  Nataša Tapušković.

Iako složeni istorijski kontekst ovog komada čini jednu od njegovih najznačajnijih i presudnih odrednica (posleratni London, pedesetih godina prošlog veka) – u njemu se odvija univerzalna i danas jednako aktuelna priča – o seksizmu i odnosu prema ženi, o subjektivnosti objektivnog, o preplitanju poslovnog i privatnog, a sve to unutar specifičnog i otežavajućeg miljea – laboratorije istraživačkog King’s koledža. Predstava „Fotografija 51“ predstavlja polemičko preispitivanje pozicije žene, ali i kompleksnih mehanizama koje ljude navode na prisvajanje tuđeg, ali i na odricanje zasluga drugima – u nadi da će im to obezbediti besmrtnost u svetskoj istoriji. Autorka teksta vešto je sprovela priču o jednom od najvećih otkrića u dosadašnjoj istoriji nauke – o otkriću „tajne života“ tj. molekula DNK, bazirajući se prevashodno na istorijskim faktima, kreirajući od njih artefakt tj. složenu trilersku priču, koja suštinski govori o ljudskim slabostima i ambicioznoj želji za otkrićem. Kako ni danas ne postoji precizan odgovor na pitanje kako je dr Rozalin Frenklin, koja je sprovela ključna istraživanja koja su direktno dovela do otkrića strukture molekula DNK – ostala bez zaslužene Nobelove nagrade, naš cilj bio je da kroz predstavu preispitamo kako su je trojica udruženih naučnika iz njenog i suparničkog (Kembridž) tima: Vilkins, Votson i Krik, dobili 1962. godine. Pokušali smo da iz pozicije današnjeg vremena, kroz imaginarno suđenje svim navedenim naučnicima, preispitamo događaje iz 1950-ih, te da odemo korak dalje u preispitivanju ovog problema i skrenemo pažnju na jednu od najvećih naučnica svih vremena, danas gotovo sasvim zaboravljenu.

Fotografija 51 jeste naziv difrakcionog snimka molekula DNK koji je bio ključan u dokazivanju heliksne strukture samog molekula ili onoga što junaci istoimene drame nazivaju tajnom života. Spisateljica En Zigler je napisala dramski komad, koji ne govori o tajni života, ali na veoma poetičan način prikazuje koliko ljudsko traganje za suštinom života (u ovom slučaju otkrivanju molekula DNK) može čoveka lako da ostavi bez ikakve suštine i tako ga pretvori u mašinu koja za sobom ostavlja žrtve, kakva jeste bila Rozalin Franklin. En Zigler, postavljajući komad ne govori o tome kako je Rosalin Frenklin bila isključivo žrtva seksističkih napada svojih kolega, već o celokupnoj atmosferi u laboratoriji ’51. godine, koja ni u kom smislu nije bila zavidna, a opstanak u istoj jeste bio skoro nemoguć.

Fotografija 51 nije komad koji verno preslikava svaki događaj iz pedesetih godina, već su same scene proizvod mašte same spisateljice u okvirima stvarnih dešavanja na Kings koledžu. Samim tim, kada se posmatra odnos između Rozalin Frenklin i ambicioznog naučnika Džejsma Votsona van okvira stvarnih događaja, ostaje jasno da se radi o karakterima koji su oličenje mukotrpnog i posvećenog rada (Frenklin) i čiste ambicije koja čoveka pretvara upravo u tu surovu mašinu (Votson). Votson, iako izuzetan naučnik, zbog svoje ambicije, u trenucima nauku dovodi do čistog diletantizma, a otkrivanje strukture DNK za njega jeste samo jedan veliki uspeh, dok mu je dobrobit čovečanstva u drugom planu, za razliku od Rozalin koja čak i bez ikakvih zasluga, smatra da nije pobednik niko od njih, već ceo ljudski rod.Bez obzira na to, Zigler ne zauzima stranu, pa tako Votson nije negativac, već izuzetan naučnik koji ima svoje principe, a oni se suštinski razlikuju od principa koje zastupa doktorka Frenklin.

Kao što i sam DNK ima dva heliksa, tako i spisateljica dramu bazira na dva principa (Frenklin-Votson) čiji centar svakako jeste lik Morisa Vilkinsa, pomoću kog spisateljica uspeva da stvori još jednu liniju priče koja nosi tragičan prizvuk. Ono što je izuzetno dragoceno u samoj drami Fotografija 51, jeste što cela tragika ne dolazi iz onoga što možemo pronaći u samoj biografiji Rozalin Frenklin, već iz toga što spisateljica zasniva dramu na međusobnom nerazumevanju junaka (Frenklin-Vilkins), a upravo to nerazumevanje jeste ono što priču dovodi do tragičnog kraja u kom junaci otkrivaju suštinu života, ali je pitanje, koliko im je do tog života uopšte i stalo, isto kao i da li je Rozalin Frenklin, baš morala sve to da plati svojim životom.

Rozalin Frenklin je bila britanska hemičarka i rendgenski kristalograf, rođena u imućnoj, britansko – jevrejskoj porodici, koja joj je omogućila prestižno obrazovanje za ženu, u tom istorijskom trenutku. Nakon što je dobila važnu istraživačku stipendiju za Pariz, gde je dobila zvanje rendgenskog kristalografa, dobila je poziv da se priključi laboratoriji Kings koledža, prestižnog istraživačkog univerziteta, gde su u tom trenutku u jeku bila složena istraživanja na strukturi molekula DNK. Zbog velikih privatnih nesuglasica (kolege su je opisivale kao konciznu, nestrpljivu, sa oštrim pogledom), pre svega se kolegom Morisom Vilkinsom, bila je prinuđena da se povuče sa Kings koledža, ne znajući da kolege iz suparničkog time uveliko rade na istom istraživanju, podstaknuti njenim najnovijim fotografijama, proračunima i nacrtima molekula DNK (prevashodno njenim najznačajnijim crtežom tj. skenom – fotografijom 51). Naglo je umrla 1958. godine, od teškog oblika raka oba jajnika, koji je verovatno bio izazvan njenim višegodišnjim radom u oblasti zračenja i radiologije. Nakon njene smrti, tim naučnika iz Kings koledža i Kembridža, bio je ovenčan Nobelovom nagradom za Psihologiju i Medicinu (1962.), za otkriće strukture molekula DNK. Godinama kasnije, tokom jačanja feminističkog pokreta, Rozalin je postala jedna od ikona pokreta, skrenuta je medijska pažnja na učinjenu nepravdu, ali zbog propozicija Nobelove nagrade, koje ne dozvoljavaju posthumne nominacije – nikada nije ovenčana nagradom. Otkriće molekula DNK je iz korena promenilo dalji tok sveta i ljudske vrste – značajno unapređujući modernu genetiku, medicinu, forenziku, agrikulturu, sudstvo, arheologiju, biologiju…

Posebno se zahvaljujemo Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kompaniji Vicor, radnji Safety shop i optičarskim radnjama Diopta.

PREDSTAVE