Кен Девенпорт: МОЈ ПРВИ ПУТ

(инспирисано сајтом www.MyFirstTime.com Питера Фолдија и Крега Стјуарта)

Колективна режија: Анђелика Симић, Наташа Марковић, Владимир Алексић и Горан Јевтић

 Премијера 20. новембра на Сцени КУЛТ

 Урнебесно забавна и секси комедија стиже и у Београд! Настао по истинитим причама о првом сексуалном искуству које су људи широм света писали и постављали на веб-сајт www.myfirsttime.com, текст Мој Први Пут своју светску премијеру имао је у Њујорку, на Бродвеју, пре две године.

Амерички медији, међу којима и Њујорк Тајмс и CNN, о представи су се изразили само у суперлативима. Два глумца и две глумице, током представе причају о првом сексуалном искуству на духовит, забаван и едукативан начин, мењајући ликове из сцене у сцену.

Актери представе поручују : ’После ове предстве, сви ће желети да имају секс’.

Ежен Јонеско: НОВИ СТАНАР
 

Режија: Ана Григоровић

Премијера 11. новембра на Сцени КУЛТ

Пројекат у оквиру програма МЛАДА СЦЕНА

Нови станар, на шестом спрату зграде у коју се уселио, гради себи склониште и остаје забарикадиран иза бедема намештаја. Он бира да прекине сваку везу са спољним светом. Он бира апсолутну самоћу. Заваљен у своју удобну фотељу, Нови станар, одсечен од стварности, одбија да живи.

У снажној сценској метафори, Ежен Јонеско, служећи се препознатљивим елементима гомилања и убрзавања, поставља проблем савременог човека који се гуши у неконтролисаном и демонском гомилању богатстава и отпадака у презасићеном друштву.

Како нас друштво у којем живимо мења? Да ли смо само пасивни посматрачи сопственог живота? Који су мотиви због којих бирамо да сами себи “ископамо раку”? Иако написан пре 50 година, комад “Нови станар” не губи на актуелности, већ постаје слика стварности, данас, већ, без имало апсурда.

ВИШЕ СРЕЋЕ ОВАЈ ПУТ

Ауторски пројекат Татјане Кецман
(по мотивима романа Џ. Барнса "Историја у 10 и по поглавља")
Адаптација и режија: Татјана Кецман
Премијера 21. октобра на Сцени КУЛТ

Наша вечита неостварена жудња за осећањем истинске среће и задовољства, упркос непрестаној промени форми, данас је, више него икад, притиснута теретом наметнутих облика, дефиниција, реклама, кампања, брендова, слогана и директива са билборда, у тој мери човек се губи у оном што би требало да буде његов живот.

Јунакиња ове приче је обична жена, која троши свој живот сумануто јурећи за задатим циљем. Након јутарњег буђења , она седа на собни бицикл и ту почиње метафорично путовање кроз све битне сегменте њеног живота. На том трагикомичном путу срећемо родитеље, учитеље, шефове, мужеве, неузвраћене љубави... Кроз снове, сећања и реалност представа води до самог краја, где она бива убијена како растућом гласношћу, тако и брзином смењивања ТВ-реклама - спржена брзином окретања педала. Наравно ту није и не сме бити њен крај!!!

Ова представа неће забринути људе питањима о суштини живота, управо супротно , она ће их насмејати и подсетити на лепоту једноставности.

Аугуст Стриндберг: НЕГОВАНО ВОЋЕ (ODLAD FRUKT)

Бајковито сновиђење у ком Стриндберг посећује Балкан

Адаптација и режија: Жељко Сантрач

 Премијера 08. октобра на Сцени КУЛТ

Београд, као значајан европски позоришни центар, и УК ВУК као сегмент позоришног идентитета нашег града, овим јединственим гостовањем представиће публици креативно прожимање различитих култура, сурет различитих уметничких школа, који представљају основу овога пројекта, као и уверење да се у бајковитом сусрету дела јединог српског нобеловца Иве Андрића и највећег шведског драмског писца Аугуста Стриндберга, у овом мултимедијалном и мултикултуралном пројекту, изражавају универзалне вредности, на један сасвим нови, модеран и узбудљив сценски начин.

Стриндбергова прича, написана 1880. године, дешава се 1460. године. Главни јунак Стен насилно бива избачен из дворца у коме је провео дотадашњи живот, заштићен и изолован од остатка света. Креће на путовање и суочава се са светом И у том суочавању спознаје да је тај свет у који је бачен - несигурно, опасно место, где за оне најслабије више нема места ни у манастирима. Стен на крају схвата да је он негована воћка чије специјалне особине не морају увек гарантовати место под сунцем.

У представи, дешавање се из Шведске премешта у бајковитост Балкана. Свет је уосталом данас више него икад, пун људи који се налазе у процесу изнуђених селидби, препун је “негованог воћа”, судбина оних који су се једног јутра пробудили и схватили да су мимо своје воље изгубили све – домовину, језик, идентитет… И, приморани на путовање, крећу у авантуру суочавања са светом, у неизвесност која им пружа наду у преживљавање.

"САМО ОБИЧНА КУРВА"

Пројекат Весне Станојевић и Маје Барчот, инспирисан причом Дарија Фоа и Франке Раме "Курва у лудници"

Премијера 02. октобра на Сцени КУЛТ

«Само обична курва» је представа инспирисана монодрамом «Курва у лудници» нобеловца Дарија Фоа и његове жене Франке Раме, написане 1977. године. Идеје ове духовите и потресне приче су нашле своју актуелност и данас, кроз Веснин и Мајин рад.
«Само обична курва» је комад о две потпуно различите жене које се стицајем околности срећу у менталној институцији. Једна је пацијент, злостављана проститутка, а друга је Млада Докторка, која кроз терапију успе да сазна истиниту причу о догађају који је Курва до тада крила. Млада Докторка одлучује да не дозволи да се и тај догађај «угуши седативима» и преузима лични ризик. Отвара се питање: Да ли је злочин дозвољен само зато што је почињен над неким ко је «другачији», са маргине друштва, па је самим тим дехуманизован и изван закона?
Две жене са потпуно различитих крајева друштвене лествице, током развоја комада почињу да препознају да се налазе у врло сличној ситуацији друштвене потчињености.
Драма тестира савремене психолошке дилеме и њихову директну повезаност са друштвено-културним контекстом, говорећи о различитим облицима друштвене корумпираности и манипулације.
Изнова се поставља питање: Колико слободе заиста имамо и шта са њом радимо? Када лични механизми одбране и трагање за истином прерастају у политичку акцију?

С обзиром да Весна и Маја живе и раде у Лондону, представа ће се, након београдске премијере, играти и на енглеском језику.

Небојша Ромчевић
PR или ПОТПУНО РАСУЛО
Режија: Егон Савин

Лица:
Лека - Борис Исаковић
Катарина - Душанка Глид Стојановић
Апостоловић - Бранко Цвејић
Бора - Предраг Ејдус
Теодора - Маша Дакић
Сценограф: Марија Калабић
Костимограф: Јелена Стокућа

Ова комедија бави се односом политике и позиције независног интелектуалца. На једној страни је лукави, вешти P.R. политичке партије која је у власништву српског тајкуна; у његовој партији више нема некомпромитованих чланова и зато креће у потрагу за независним интелектуалцем, врстом која се у Србији сматра наивном, принципијелном и финансијски угроженом. Одабира византолога за чији напорни рад чак ни његова породица нема разумевања и даје му мефистофеловску понуду коју овај не може да одбије. Научник пристаје да буде кандидат на следећим политичким изборима, али у наивној вери да ће његов ангажман у политици донети користи свим грађанима. Међутим, чим ступи у свет политике, видеће да се ради о паралелној стварности у којој живе људи из политике и, наравно, поклекнуће. Његов идентитет се мења дневно, зависно од истраживања јавног мњења и жеља циљних група. У том непрекидном гротескном прилагођавању резултатима истраживања, он потпуно губи свој идентитет, што доводи до неразрешивог сукоба унутар породице, али и губитка инелектуалне части и интегритета. Неколико дана касније, међутим, јавно мњење жели брадату жену за председника те наш интелектуалац, сажвакан и испљунут од политике остаје сам, не схватајући где је погрешио.

Реч редитеља:

"Замишљам да ће једног дана Булевар краља Александра сваке вечери грађанима понудити прегршт забавних, сатиричких, кабаретских и музичких представа у бар десетак мањих или већих сала. Тако бисмо, од Ташмајдана до Лиона, створили наш, београдски „Бродвеј“, утемељен на специфичној комедијској традицији српског позоришта. И тада ће УК ВУК, са сценама „Александар Поповић“ и „Култ“, бити најплоднија институција на овој театарској магистрали. ПОТПУНО РАСУЛО је наш критичко-забављачки позоришни допринос овој футуристичкој културној визији."    Егон Савин

Реч писца:

"Родитељи су бића на две ноге, у потпуности одређена својим погрешним поступцима и осећањем кривице. Некадашњи јаз између генерација, претворио се у прави понор и стиче се утисак да би се родитељи лакше споразумели са бићима са друге планете него са својом децом, из једноставног разлога, што би са ванземаљцима вероватно пронашли више додирних тачака. Један од ликова у комедији «П.Р.» констатује да «крпице не могу да замене љубав, али ни љубав не може да замени крпице». Коначно, поставља се питање: ко не разуме стварност – деца или родитељи? Ово је комедија о пару родитеља, тзв. интелектуалаца који желе да усреће своје дете, или тачније, желе да им дете призна да су они за ту срећу заслужни - идеја апсурдна, награда примаљива. Интелектуалац у Србији, то је познато, ако је независтан, нема никакву функцију; њиме ни купус не можете да притиснете. Међутим, ако се нађе у политичким водама, његова елоквенција и бескрајна наивност могу бити корисне, мање елоквентним, али и мање наивним моћницима. Након што је идеја демократије замењена испитивањем јавног мнења, наш пар родитеља убрзо губи све индидидуалне особине покушавајући да се са јавним мнењем сретне на хоризонту очекивања. Ако сте дете, смејаћете се од срца, ако сте родитељ, вероватно из стомака".    Небојша Ромчевић

Слике са пробе:

"КАБАРЕ ЕМИГРАНТИ"
АУТОР: ВЕРА ОБРАДОВИЋ
РЕЖИЈА: ВЕРА ОБРАДОВИЋ И ОЛИВЕРА ЈЕЖИНА
КОРЕОГРАФИЈА: ВЕРА ОБРАДОВИЋ
МУЗИКА: КОМПИЛАЦИЈА РЕГТАЈМ И ЏЕЗ СТАНДАРДА И ВЛАДИМИР ЉУБИНКОВИЋ
ИГРАЈУ: ЖЕЉКО АЛЕКСИЋ, МИЛАН ТАНКОСИЋ, АНА ЏАНКОВИЋ, ИВА ЛОНЧАРЕВИЋ, ЛИДИЈА ЦВЕТИЋ, АНДРИЈА ДАНИЧИЋ, МИЛАН ПАЈИЋ, НЕВЕНА ШАРЧЕВИЋ, ТАМАРА ИВАНОВИЋ, НИКОЛА ПОПОВИЋ, СТЕВАН МРЂЕНОВИЋ
ГРАФИЧКИ И ВИДЕО ДИЗАЈН: ВЛАДИМИР ЉУБИНКОВИЋ

РЕЧ АУТОРА:
Невербални рукопис једноставне фабуле немог филма, пренаглашени гестови и појачана експресија лица глумаца послужили су ми, својевремено, у креирању представе "Њујоршки шешир Мери Пикфорд" (СКЦ, 2006.године) Истраживање естетике и семантике покрета из доба немог филмског стваралаштва, односно транспоновање истог у сценски простор наставило се и две године касније, на радионици коју сам одржала студентима Глуме у УК "Вук Караџић". Тадашњи завршни перформанс радионице назван је "Емигранти" и носио је једнаку полазишну идеју као и наша данашња представа.
Белешка о комаду "Кабаре емигранти":
Година 1927. у освит велике економске кризе, ни за кога, па ни за глумце, није била једноставна. Многи су остајали без посла, многима је претила глад. Неки од њих једноставно су одлучили – мораће да пребегну из дотадашњег немог у нови звучни филм! Код свих је пулсирала прејака, а иста жеља: да се напусти и заборави превазиђено, да се укаже и отвори пут ка другачијем, бољем сутра, ка новим љубавима, пријатељствима и односима. Но, иако су били чврсто намерени да побегну из дотрајалог, немог филма - они нису умели, нити могли да искораче из њега. Хотећи и тражећи ново - све поузданије трајали су у старом. И живот провели у њему!

"Кабаре Емигранти" јесте једновремено иреална, а са друге стране, пак, сасвим обична, свакодневна прича о лутању и неналажењу. О вечној људској потрази за (не)могућом срећом.

"КАД СИ МРТАВ, МРТАВ СИ"

Режија : Владан Ђурковић
Писац: Саша Пејн

Играју: Марта Ћеранић, Јанко Цекић, Лука Миљковић и Лазар Томић
Специјални гост на премијери:  Петар Краљ

Сплет несрећних околности доводи Кристину, прелепу девојку, на напуштени салаш. Тамо је чекају три познаника. За њих, она је била недостижна девојка из краја, која се свој тројици допадала. Међутим, сада када је у невољи, потребна јој је њихова помоћ. Заводи једног по једног својом лепотом и шармом на које они не остају равнодушни. Њихове личне трагедије непрестано се преплићу кроз целу причу, зближавају их и на крају трагично растављају.