(Р)УРБАНА БАШТА / ЈУНСКИ РОК 3

Изложба радова студената III године Архитектонског факултета Универзитета у Београду

07 јуна (Р)УРБАНА БАШТА / ЈУНСКИ РОК 3

Можемо ли, и треба ли, и даље причати о повезивању села и града? И како? Да ли се „урбана опсада” природе и руралних подручја може претворити у својеврстан „контранапад”? Имамо ли уопште, и какве су могуће користи од тога…?

…Једна од тема савременог света која „диже обрву”, једнако изазивајући добро расположење становника града, је појам „урбане пољопривреде”, производње хране у граду. Почевши од предела Северне Европе где је гостопримљивост окружења мање податна узгајању биљака, преко земаља Источног Блока, где је то деценијама уназад био начин опстанка градског становништва – ова изванредна пракса стигла је и до наших крајева.

Са готово сваког становишта она је плодотворна и корисна, било да говоримо о различитим естетским вредностима улепшавања тераса (које су постале „последња станица пред отпад”), било да говоримо о органској производњи хране (која није загађена прекомерним количинама адитива и ђубрива индустријске пољопривреде).

У техничком смислу можемо говорити, на пример, о додатној изолацији објеката од температурних промена, било на крову, зидовима или терасама, и то у току целе године. Исто тако, знатан је допринос развијању и интензивирању социјалних односа становништва, непосредног комшилука и корисника. Тиме се исто тако диже ниво бриге о непосредном окружењу, што у крајњој линији, подиже општи ниво безбедности у граду. И, један од могућих подстицајних мотива можемо описати слоганом „динар више у кућном буџету”…

Студенти треће године Архитектонског Факултета, изборно су били пред неуобичајеним задатком. Задатак, радног слогана „студентИ-студентимА”, је имао за циљ оживљавање и осмишљавање кровног кафеа/клуба и баште на УК „Вук Караџић” на Звездари. Кровна жардињера, која је постављена дужином целог објекта, тиме постаје „примадона” ове својеврсне отворене сцене.

Клуб-кафе је замишљен као летњи биоскоп домаће филмске продукције, једнако као и кафе-клуб студента Академије Драмских Уметности, а такође и као отворени полигон за демонстрацију „(р)урбаних баштована”, тј. узгајања поврћа и воћа у граду. Та специфичност омогућава „директно и буквално” конзумирање производа из дате баште у самом кафеу.

Специфичност задатка, сем поменуте баште, са једне стране, је стварна могућа перспектива његове реализације, а са друге стране и препорука/сугестија студентима да ту испитају и предложе нове могуће садржаје, као и њихову интерпретацију у простору чији ће и они бити стварни корисници, те преиспитају готово општи и стереотипни појам „летња башта”…