СКОРО ПА ДРАМА

Итан Коен

27 мар СКОРО ПА ДРАМА

Премијера: 25. април 2017.
Сцена „КУЛТ”, Сезона 2016/17.

Режија: Максим Милошевић
Превод: Весна Радовановић

Асистент режије: Матија Ђукановић
Драматург: Мина Ћирић
Продуцент: Милица Радумило
Сценографија: Матија Јован Јокић
Костимографија: Ана Божовић и Марина Маричић
Дизајн звука: Филип Веркић и Андреј Ристовски
Реализатор звука: Андреј Ристовски
Дизајн плаката: Матија Ђукановић
Фотографија: Ивана Јовановић

ИГРАЈУ
Марко Мак Пантелић
Александар Кецман
Драган Секулић
Новак Радуловић
Мина Обрадовић

На крају праизведбе ових једночинки чуо сам како неко из публике негодује речима да не траје „ни цело вече“. Пало ми је на памет да тако назовем штампано издање, али кад сам размислио, деловало ми је погрешно. Као прво, деловало ми је погрешно да објавим драме под називом који се разликује од назива под којим се изводе. А као друго, деловало ми је погрешно да сâм себе омаловажим до те мере да то делује као аутоцензура. Ипак сам ја поносан на свој рад, а заједно кад се изводе ове три једночинке ипак чине скоро целовечерњу представу – и баш ме брига шта други кажу.

Итан Коен
(превод: Весна Радовановић)

Критичари често пишу да се у сржи Итанових прича налазе егзистенцијалистичке теме. Ове приче поседују одређене мотиве који се понављају: питање смрти, казне, греха, загробног живота, раја, пакла… Егизистенцијалистичке теме нису у првом плану, већ служе да се поставе питања на која заправо нико нема одговор. Иако Итан не мари много за структуру политике, дубоко популистичка вена струји кроз његов рад. Као феномен препознајем сталну потлаченост ликова. Постоји фраза која говори да смо сами на овом свету, а да свет то не занима. Ова фраза објашњава човекову усамљену борбу да опстане у свету који је немаран, безосећајан и који ће вероватно ”пуцати” на вас за сваки случај. Због тога ликови, чак и када имају прилику да нешто промене, остају повучени, управо из страха да се не замере свету који их окружује. Оно чега се они боје, ни сами себи не умеју да објасне, али их тај страх тера да све оно што раде, раде у односу на уверења и правила, настојећи да на тај начин  буду ”исправни”.

ПРЕДСТАВЕ