"БУНАР"
писац: Радмила Смиљанић
редитељ: Егон Савин
сценограф: Дарко Недељковић
костимограф: Загорка Стојановић
композитор: Никола Чутурило
лектор: Љиљана Мркић
инспицијент и суфлер: Душан Павловић
организатор: Ана Ћурчин
Мајка: Радмила Живковић
Јасмина: Мариана аранђеловић
Милош: Јова Максић
Смиља: Ивана Шћепановић
Врач: Новак Билбија
"БУНАР" је прича о малом месту у Босни, о једној породици и проблемима свакодневног живота са којима се становници тог места сусрећу годинама после рата. Главни заплет догађа се када стигне понуда за изградњу водовода у месту. Одбијањем такве понуде губи се много,али већина становника није спремна да прихвати новине. У расправама да ли бунаре треба продати у замену за водовод, на површину избијају многе предрасуде...
Реч аутора:
"Може ли се зауставити камен отиснут низ стрмину?! најгоре је што ми живећи овакву садашњост, нашим чињењем или нечињењем, већ исписујемо нечију будућност. Да ли смо свијесни одговорности за то?! Да ли је алтруизам ријеч која је заувијек изгубила употребну вриједност?" Радмила Смиљанић
"Верујем да пролазимо фазу уверења да политички конексти могу нешто битно променити у нашим животима. Мислим да смо увидели ту самообману и да је време да се окренемо себи, својој интими, ономе на шта евентуално можемо утицати, а то су наше приватности.", Егон Савин
фото: Бранко Брандајс
Из критика:
"У представи Егона Савина, с видљивом интенцијом да се критикује српски национализам, крије се интерес сасвим супротан тој интенцији. Наиме, наше реално искуство урбаног маскулинистичког национализма који је узроковао ратове, сасвим је супротно (имагинарном) постратном руралном феминином национализму, о којем је реч у „Бунару“. (...) Хамлет каже: „Позориште, ето замке у коју ћемо ухватити краљеву савест.“ Замка се, дакле, не поставља за савест Јорикову или Офелијину. У представи „Бунар“, замка је постављена за савест убоге, приглупе и неписмене жене, чиме савест твораца ратнохушкачког национализма остаје мирна.", Златко Паковић, ДАНАС
"Камерни простор сцене Култ у УК Вуку, близина између гледалаца и глумаца, као и једноставна, аскетска сценографија која јасно представља дом те духовно осакаћене породице, одговарајуће стварају тешку, клаустрофобичну атмосферу представе и сугестивно дочаравају живот у овој заборављеној забити (сценограф Дарко Недељковић). Режија Егона Савина је реалистички вођена, прецизна, концентрисана на стрпљив и детаљан рад са глумцима.", Ана Тасић, ПОЛИТИКА
"У представи Бунар најзапаженију улогу остварује Јово Максић који искрено, потресно, тужно и храбро доноси лик сина. Радмила Живковић посебно заводљиво, на тренутке комично, гради лик мајке. Њихова се глумачка снага понајвише очитује када су на сцени скупа, када њихови дијалози експлодирају или када се само збуњено гледају. Новак Билбија прилично самоувјерено доноси улогу сеоског врача склоном чашици и лакој заради док су нешто неувјерљивије и помало спутане женске улоге, Мириане Аранђеловић у улози Јасмине и Иване Шћепановић у улози Смиљке.", Ненад Обрадовић, e-novine
"Још једна предстаqва Егона Савина и сарадника, која је досегла врхунац позоришног и друштвеног - појмовника и врсте комуникације. Браво! Честитам!", Горан Цветковић, Радио Београд 2