„ЕСТРАДИЈА“

Учествују: Миодраг Радовић, Андреј Јелић Мариоков и аутор.

„Већ самим насловом своје књиге лирско-хуморних минијатура, Власта Младеновић поставља путоказ читаоцу и наговештава му са чиме ће се, међу корицама ове књиге, срести.

Естрада и „Страдија“ ( Домановићева ) састављене у насловну кованицу или још тачније: преливницу, препознатљива је реалија-миксура у свакодневном животу данашње Србије, али и подесна потка и основа за Младеновићеве семантичке парадоксе.

Са друге стране „естрадно“ певање најављује лаку комуникацију са читаоцем (слушаоцем).

Иако ће „Естрадија“  понудити читаоцу мноштво језичких двосмислица, вишесмислица и  „двоспратних“ доумица, њихово дешифровање неће правити проблеме у разумевању смисла и поенте.

Поставивши се у улогу лирског јунака својих песама, Младеновић се окружује саговорницима и сапатницима, историјским и књижевним јунацима: Хајдук-Вељком, Вуком, Одисејем, Хамлетом, Блејком и својом балканском песничком братијом. У своје животне и стваралачке неприлике он ће ух увући да би показао паралелизам њихових судбина са сопственом, некомфорном, позицијом у свету.

Младеновићево  виђење и осећање света у бити је песимистично, али се трагизам егзистенције не подвлачи тешким порукама, већ се кроз значењске парадоксе и језичке игре доводи у сфере ироничног, сатиричног а најчешће шеретски хуморног.

Баштинећи више поетичких модела модерног песништва ( неосимболистички, дадаистички, веристички ) Младеновићеве песме су, углавном, отворене структуре, у које се често може учитати и више значења.

У другима је, било у једином стиху, било у читавој, краткој песми, поетски исказ доведен до афоризма или пословице.“  А.Ј.Мариоков